Boban, Marko & Guča

Prilikom nastupa svetski priznatih trubača u Londonu, Boban Marković (koji je bio jedan od učesnika) je bio vidno zbunjen kada su mu pružili listove papira sa ispisanim notama. Stidljivo je stavio do znanja dirigentu da mu je to nepotrebno, da muzika koju on stvara potiče od srca i duše, a ne iz notne sveske, traživši da mu se odsvira melodija, koju je on potom besprekorno ponovio na svojoj trubi i ostavio sve oko sebe u čudu. Naime, dovoljno je da samo jednom čuje zadatu melodiju i da je tačno reprodukuje bez nota i smernica.

Apsolutni sluh, vrhunska tehnika i improvizacijske gravure, koje krase muzikalnost ovog istaknutog trubača, potiču od talenta nasleđenog od oca i romske tadicije, ali i od ljubavi prema muziciranju na trubi.

Muzika koju on stvara potiče od srca i duše, a ne iz notne sveske

Boban Marković je rođen 1964. godine u Vladičinom Hanu, gradiću na jugu Srbije i to 6. Maja, kada je Đurđevdan, najveći praznik među Romima. Odrastao je u porodici u kojoj je postojala tradicija sviranja trube, te ne čudi što je od malena došao u kontakt sa instrumentom koji če mu kasnije obeležiti život. Kao i svaki dečak tog uzrasta, želeo je da postane fudbaler i sanjao snove da jednog dana postane profesionalac, ne sluteći da će mu se to i jednog dana i ostvariti, samo kroz umeće sviranja trube.

Već sa 16 godina postaje profesionalni trubač, koji stiče iskustvo svirajući na svadbama i sličnim proslavama zajedno sa svojim ocem Dragutinom.

Sa svega 20 godina formira orkestar, koji nosi njegovo ime „Trubački orkestar Bobana Markovića“ i beleži svoje prvo učešće na čuvenom Dragačevskom saboru trubača u Guči, koji predstavlja najznačajniji događaj svakog trubača, kako u Srbiji, tako i u šire. Jedinstveni način da trubački orkestri i njihovi trubači pokažu svoj trud i umeće i da zato dobiju priznanje.

Posle nekoliko godina učestvovanja na takmičenju, 1988. godine, Boban dobija prvu nagradu i rast popularnosti neophodan za dalji razvoj karijere.

Ubrzo počinje da se niže veliki broj nagrada, tako da se može reći da su Boban i njegov orkestar osvojili sve vrste nagrada Sabora u Guči i postali najnagrađivaniji orkestar ovog festivala. Poslednje učešće je ostalo zapamćeno po vrhunskom izvođenju čuvene numere iz TV Serije „Otpisani“, nakon takmičarskog dela, umesto pobedničke pesme, kako nalaže tradicija ovog spektakla.

Posle ovog nastupa Boban donosi odluku da se povuče iz takmičenja i da mogućnost drugim trubačkim orkestrima da se istaknu na festivalu.

Pored Markovića, orkestar čine i Saša Jemčić, Goran Spasić, Dragan Jovanović, Danijel Mirković, Aleksandar Stošić, Dragan Krstić, Miša Koljenović, Živorad Dimitievski, Stefan Petrović i Deni Jović.

Od tada, orkestar se sve više okreće ka internacionalnoj karijeri i sledi veliki broj turneja, u celom svetu.

Učešća su zabeležili na velikom broju svetski poznatih festivala. Njihovi nastupi ne predstavljaju samo priliku da se čuje virtuozno izvođenje pesama, već i način da se publika podigne „na noge“ i napravi jedinstvena atmosfera.

Primer je čuveni nastup na festivalu Szegit u Mađarskoj, koji je stvorio nezaboravnu euforiju među posetiocima koji su uz gromoglane ovacije tražili još numera, usled čega je kasnio koncert svetski čuvenog benda „Oasis“. Takođe, tokom koncerta na Džez festivalu u Čikagu, su izazvali takvo oduševljenje u publici, da je publika počela da baca na binu veliku količinu novčanica od jednog i deset dolara, usled čega je orkestar ostao zatečen.

Posebno je ponosan što je imao priliku da na jednomm festivalu u Nemačkoj svira fudbalskoj legendi Peleu.

Zvuk koji izvode na nastupima, polako izlazi iz južnjačkog melosa i preuzima segmente World muzike i postaje bogat džez i bluz deonicama.

U tom duhu snimaju i veliki broj albuma (ukupno ih ima 13). Najpopularniji je album „Gipsy Manifesto“ iz 2013. godine koji je izabran za najbolji album te godine od strane američkog sajta pod nazivom worldmusiccentral. Svetsko priznanje dokazuje i činjenica da je izvođenje njhovih pesama emitovao i čuvena radio stanica BBC.

„New York Times“ je njihov nastup opisao kao zapanjujuću eksploziju virtuoznosti i bujnosti. Čuveni muzičar Sir Frank London je izjavio da na planeti ne postoji trubački orkestar koji može da ih „dodirne“.

Orkestar je bio angažovan za muziku iz filmova „Arizona dream“ i „Underground“

Posebno se istakao u saradnji sa poznatim srpskim rediteljem Emirom Kusturica i kompozitorom Goranom Bregovićem. Orkestar je bio angažovan za muziku iz filmova „Arizona dream“ i „Underground“ i postao poznat po izvođenju hitova „Mesečina“ i „Kalašnjikov“, bez kojih se danas ne može zamislliti njihov nastup.

Posebnu posećenost imaju koncerti gde nastupaju zajedno sa čuvenim mađarskim violinistom Lajkom Feliksom. Spoj trube i violine su dali originalnost južnjačkom melosu i romskom načinu izvođenja muzike, a posećenost njihovim koncertima je pokazala da je u pitanju uspešan muzički eksperiment.

I pored popularnosti i slave orkestar nije zaboravio „Dragačevski sabor trubača“ ni Guču, koju svuda rado pominje sa posebnim emocijama. Skoro svake godine nastupa u revijalnom delu kao jedan od najistaknutijih pobednika sabora. Njihovi koncerti su jedni od najposećenijih na festivalu. Godine 2006. Boban Marković dobija priznanje „Ambasadora  Guče“. Takođe je u međuvremenu postao i član Akademije scensko-muzičke umetnosti u Beogradu.

Možemo slobodno reći da je Boban Marković jedan od najvećih svetskih trubača.

Na svojim nastupima, 2002. godine, počinje da se pojavljuje zajedno sa svojim sinom Marko Markovićem, koji se uprkos sojoj mladosti brzo istakao kao vrhunski virtuoz na trubi.

Popularnost stiče posle snimanja filma „Guča“, u kom igra glavnu mušku ulogu. Film prikazuje život romskog orkestra sa juga Srbije, njihove pripreme za festival u Guči i zabranjenu ljubav. Marko ubrzo dobija posebno mesto u orkestru, koji menja ime u „Trubački orkestar Bobana i Marka Markovića“.

Boban je svojim muziciranjem ostavio značajan pečat festivalu, a koliko je cenjen kao majstor trube pokazuje to da je pored učenih muzičkih eksperata i etnologa dobio mesto člana žirija na takmičenju najboljih orkestara 2016. godine.

Čuveni muzički magazin „Songlines“ je Bobana Markovića uvrstio u listu od 50 najvećih svetskih instrumentalista (Boban je jedini trubač na ovoj listi), tako da možemo slobodno reći da je Boban Marković jedan od najvećih svetskih trubača.

Uspeh Bobana i njegovog orkestra je svakako plod velikog rada, truda i odricanja, ali i dokaz da je za vrhunsko muzičko stvaralaštvo potrebno da ono izvire iz duše i srca i da za takvo muziciranje nije potrebno posebno školovanje, već da je „to“ nešto što se jednostavno ima u krvi.

Tekst i fotografija: I.M.